МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА
Сматран једним од најлепших бисера косовско-метохијске уметности, манастир Грачаницу подигао је, пред свој смрт, краљ Стефан Урош II Милутин, посветивши је Успењу Пресвете Богородице. За сваку годину његове четири деценије дуге владавине, краљ Милутин, подигао је по једну цркву. Оставио је трага обнављајући и градећи цркве широм Византије, у Солуну, Цариграду, Јерусалиму, Палестини, на Синају и Светој Гори. Надомак Приштине и места косовског боја, Грачаница у својој складној архитектури, истрајава као неми подсетник високих домета српске средњовековне уметности.
МАНАСТИР ВИСОКИ ДЕЧАНИ
Величанствене Дечане, који се пропињу над Дечанском Бистрицом, подно Проклетија, подигла су два краља – Стефан Дечански и његов син краљ Душан, касније крунисан у цара. Од мрамора саздан по узору на Богородичину цркву манастира Студеница, чији је ктитор велики жупан Стефан Немања, родоначелник владарске лозе Немањића, Високи Дечани су највећи и најбоље очувани српски средњовековни манастир. Спој западног и источног градитељства резултат је рада главног неимара фра Вита и његових клесара из Котора, који су дошли на краљев позив. Умревши 4 године пред завршетак изградње, краљ Стефан није успео видети завршене Високе Дечане у свом пуном сјају 1335. г. Најбољи сликари Душановог царства радиће касније на осликавању зидова манастира , због чега ће дечанске фреске остати међу најзначајнијим у српском сликарству средњег века.
МАНАСТИР ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА
Недалеко од манастира Високи Дечани у подножију Проклетија, Пећка патријаршија – манастирски комплекс са четири цркве, представља један од најзначајнијих споменика српске културе. Након што је, захваљујући Светом Сави, српска црква добила аутокефалност и достојанство архиепископије 1219. г. манастир Жича постаје средиште архиепископије. У годинама опасности, архиепископија прелази у Пећ где ће касније постати патријаршија и бити црквени и духовни центар српског народа од 1346. до 1463. а затим поново од 1557. до 1766. Обнова Пећке патријаршије средином XVI века и њен опстанак, допринос је Мехмед-паше Соколовића, Великог везира Порте у време Сулејмана I Величанственог и везировог брата Макарија, патријарха српског од обнове до 1571. г. Обновљена Пећка патријаршија, постаће касније Српска православна црква.
