о колекцији и обичају

Када су се наше баке и бакине баке припремале за Васкрс, то је трајало целе године. Чувала се луковина за мркоцрвену боју, брала коприва, дуња и дуд за жуту, гулила кора са шљива за црвенкасту, за зелену – корен патлиџана, за плаву – дивљи зумбул, а за тамне боје чађ и цер.

Јаја се данима нису јела и сакупљала су се за Велики Дан, брижљиво прегледала, прала и чистила, јер бака или бакина бака, није желела да јаје пукне, пролије се, или да се због мрље не ухвати боја. Цртало се воском, пером угрејаним на свећи, писало ХВ-ВВ или име онога коме се даривало, или лепила детелина. У воду се додавала Света вода уз молитву. Обојено јаје премазивало се сланином да сија, изгледа лепше.

Оно прво, црвено, чувало се поред иконе, до следећег Васкрсa и звало Чуваркућа. Чувало је ово силно јаје наше куће, а и наше душе, док му на смену не дође ново, Васкрсло, јер су наша вера и обичаји, у ствари, чувари наших огњишта.