Zanemarite brige i dnevne komplikacije
Ljubite se
darujte jedni drugima darove skromne kao
početak života
podelite radosti srca
onima koji su slučajno tužni
Ima u prelasku ovom nečeg setnog
bićemo u stvari stariji, umniji,
možda više ne tako sposobni za terevenke
Budite pesnici, ljudi
Pročitajte nepročitane oči prolaznika
Radujte se običnom
Radujte se što živite između neba i zemlje sa vazduhom u sredini
Opraštajte jedni drugima svakodnevne dugove, uvrede
Ne budite zli, budite pesnici, ljudi
Pevajte noću ulicama
Budite i probudite svoje gradove, gradiće, naselja, sela
Provedite se na svoj račun
Smejte se na svet oko sebe
smehom od koga čovek jača
budite smeh, ljudi
U krčmi ima vina ali neka nas sačekaju
bokali još jedan dan
Ne zanemarite činjenicu da smeh i pesma umiru ako tuga raste
Zato ne tugujte dugo
jer niko ne zna koliko mrtav cvrčak zriče
budite pesnici, ljudi
Nemojte sami piti,
pijte zajedno
Neka se na starom basu pokidaju žice
Neka se pokida sve što je moralo da se zove muka
pređimo prag kuće iz koje smo izlazili cele godine
sa slikom života na čelu
Pređimo taj prag uoči poslednjeg dana veselo
Budite pesnici, ljudi.
LIBERO MARKONI